Borrowed from Arabic عَالِم (ʕālim).
Алим • (Alim) (Arabic spelling الئم)
| singular (жекелик) | |
|---|---|
| nominative (атооч) | Алим Alim |
| genitive (илик) | Алимдин Alimdin |
| dative (барыш) | Алимге Alimge |
| accusative (табыш) | Алимди Alimdi |
| locative (жатыш) | Алимде Alimde |
| ablative (чыгыш) | Алимден Alimden |
| possessive forms | |
| first-person singular (менин) | |
| nominative | Алимим Alimim |
| genitive | Алимимдин Alimimdin |
| dative | Алимиме Alimime |
| accusative | Алимимди Alimimdi |
| locative | Алимимде Alimimde |
| ablative | Алимимден Alimimden |
| second-person singular informal (сенин) | |
| nominative | Алимиң Alimiŋ |
| genitive | Алимиңдин Alimiŋdin |
| dative | Алимиңе Alimiŋe |
| accusative | Алимиңди Alimiŋdi |
| locative | Алимиңде Alimiŋde |
| ablative | Алимиңден Alimiŋden |
| second-person singular formal (сиздин) | |
| nominative | Алимиңиз Alimiŋiz |
| genitive | Алимиңиздин Alimiŋizdin |
| dative | Алимиңизге Alimiŋizge |
| accusative | Алимиңизди Alimiŋizdi |
| locative | Алимиңизде Alimiŋizde |
| ablative | Алимиңизден Alimiŋizden |