Inherited from Proto-Slavic *němьcь (“foreigner, German”), from *němъ (“mute”) (Macedonian нем (nem)).
Немец • (Nemec) m (plural Немци)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | Немец (Nemec) | Немци (Nemci) |
definite unspecified | Немецот (Nemecot) | Немците (Nemcite) |
definite proximal | Немецов (Nemecov) | Немциве (Nemcive) |
definite distal | Немецон (Nemecon) | Немцине (Nemcine) |
vocative | Немецу (Nemecu) | Немци (Nemci) |
count form | — | Немеца (Nemeca) |