From абдицира (abdicira) + -ција (-cija).
абдикација • (abdikacija) f
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | абдикација (abdikacija) | абдикации (abdikacii) |
| definite unspecified | абдикацијата (abdikacijata) | абдикациите (abdikaciite) |
| definite proximal | абдикацијава (abdikacijava) | абдикацииве (abdikaciive) |
| definite distal | абдикацијана (abdikacijana) | абдикациине (abdikaciine) |
| vocative | абдикацијо (abdikacijo) | абдикации (abdikacii) |
From абдици́рати.
абдика́ција f (Latin spelling abdikácija)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | абдика́ција | абдикације |
| genitive | абдикације | абдикација |
| dative | абдикацији | абдикацијама |
| accusative | абдикацију | абдикације |
| vocative | абдикацијо | абдикације |
| locative | абдикацији | абдикацијама |
| instrumental | абдикацијом | абдикацијама |