аранжман • (aranžman) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | аранжман | аранжмани |
definite unspecified | аранжманот | аранжманите |
definite proximal | аранжманов | аранжманиве |
definite distal | аранжманон | аранжманине |
vocative | аранжману | аранжмани |
count form | — | аранжмана |
From French arrangement.
ара̀нжма̄н m (Latin spelling arànžmān)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | ара̀нжма̄н | аранжмани |
genitive | аранжма́на | аранжмана |
dative | аранжману | аранжманима |
accusative | аранжман | аранжмане |
vocative | аранжмане | аранжмани |
locative | аранжману | аранжманима |
instrumental | аранжманом | аранжманима |