а̀утоно̄ман (Latin spelling àutonōman, definite а̀утоно̄мнӣ)
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | аутономан | аутономна | аутономно | |
genitive | аутономна | аутономне | аутономна | |
dative | аутономну | аутономној | аутономну | |
accusative | inanimate animate |
аутономан аутономна |
аутономну | аутономно |
vocative | аутономан | аутономна | аутономно | |
locative | аутономну | аутономној | аутономну | |
instrumental | аутономним | аутономном | аутономним | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | аутономни | аутономне | аутономна | |
genitive | аутономних | аутономних | аутономних | |
dative | аутономним(а) | аутономним(а) | аутономним(а) | |
accusative | аутономне | аутономне | аутономна | |
vocative | аутономни | аутономне | аутономна | |
locative | аутономним(а) | аутономним(а) | аутономним(а) | |
instrumental | аутономним(а) | аутономним(а) | аутономним(а) |
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | аутономни | аутономна | аутономно | |
genitive | аутономног(а) | аутономне | аутономног(а) | |
dative | аутономном(у/е) | аутономној | аутономном(у/е) | |
accusative | inanimate animate |
аутономни аутономног(а) |
аутономну | аутономно |
vocative | аутономни | аутономна | аутономно | |
locative | аутономном(е/у) | аутономној | аутономном(е/у) | |
instrumental | аутономним | аутономном | аутономним | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | аутономни | аутономне | аутономна | |
genitive | аутономних | аутономних | аутономних | |
dative | аутономним(а) | аутономним(а) | аутономним(а) | |
accusative | аутономне | аутономне | аутономна | |
vocative | аутономни | аутономне | аутономна | |
locative | аутономним(а) | аутономним(а) | аутономним(а) | |
instrumental | аутономним(а) | аутономним(а) | аутономним(а) |