From аутоно̀мија.
аутономѝстичкӣ (Latin spelling autonomìstičkī)
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | аутономистички | аутономистичка | аутономистичко | |
genitive | аутономистичког(а) | аутономистичке | аутономистичког(а) | |
dative | аутономистичком(у/е) | аутономистичкој | аутономистичком(у/е) | |
accusative | inanimate animate |
аутономистички аутономистичког(а) |
аутономистичку | аутономистичко |
vocative | аутономистички | аутономистичка | аутономистичко | |
locative | аутономистичком(е/у) | аутономистичкој | аутономистичком(е/у) | |
instrumental | аутономистичким | аутономистичком | аутономистичким | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | аутономистички | аутономистичке | аутономистичка | |
genitive | аутономистичких | аутономистичких | аутономистичких | |
dative | аутономистичким(а) | аутономистичким(а) | аутономистичким(а) | |
accusative | аутономистичке | аутономистичке | аутономистичка | |
vocative | аутономистички | аутономистичке | аутономистичка | |
locative | аутономистичким(а) | аутономистичким(а) | аутономистичким(а) | |
instrumental | аутономистичким(а) | аутономистичким(а) | аутономистичким(а) |
аутономѝстички (Latin spelling autonomìstički)