блѫдъ (blǫdŭ) + -ьникъ (-ĭnikŭ).
блѫдьникъ • (blǫdĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | блѫдьникъ blǫdĭnikŭ |
блѫдьника blǫdĭnika |
блѫдьници blǫdĭnici |
genitive | блѫдьника blǫdĭnika |
блѫдьникоу blǫdĭniku |
блѫдьникъ blǫdĭnikŭ |
dative | блѫдьникоу, блѫдьникови blǫdĭniku, blǫdĭnikovi |
блѫдьникома blǫdĭnikoma |
блѫдьникомъ blǫdĭnikomŭ |
accusative | блѫдьникъ, блѫдьника blǫdĭnikŭ, blǫdĭnika |
блѫдьника blǫdĭnika |
блѫдьникꙑ blǫdĭniky |
instrumental | блѫдьникомъ blǫdĭnikomŭ |
блѫдьникома blǫdĭnikoma |
блѫдьникꙑ blǫdĭniky |
locative | блѫдьницѣ blǫdĭnicě |
блѫдьникоу blǫdĭniku |
блѫдьницѣхъ blǫdĭnicěxŭ |
vocative | блѫдьниче blǫdĭniče |
блѫдьника blǫdĭnika |
блѫдьници blǫdĭnici |