Borrowed from Latin breviārium.
бревија́р • (brevijár) m (plural бревија́ри)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | бревијар (brevijar) | бревијари (brevijari) |
definite unspecified | бревијарот (brevijarot) | бревијарите (brevijarite) |
definite proximal | бревијаров (brevijarov) | бревијариве (brevijarive) |
definite distal | бревијарон (brevijaron) | бревијарине (brevijarine) |
vocative | бревијару (brevijaru) | бревијари (brevijari) |
count form | — | бревијара (brevijara) |
бревѝја̄р m (Latin spelling brevìjār)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | бревѝја̄р | бревијари |
genitive | бревија́ра | бревијара |
dative | бревијару | бревијарима |
accusative | бревијар | бревијаре |
vocative | бревијару | бревијари |
locative | бревијару | бревијарима |
instrumental | бревијаром | бревијарима |