Inherited from Proto-Slavic *brujati. Of onomatopoeic origin; compare dialectal Russian бруя́ть (brujátʹ).
бру́јати impf (Latin spelling brújati)
Infinitive: брујати | Present verbal adverb: бру́је̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: бру́ја̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | брујим | брујиш | бруји | брујимо | брујите | брује | |
Future | Future I | брујат ћу1 брујаћу |
брујат ћеш1 брујаћеш |
брујат ће1 брујаће |
брујат ћемо1 брујаћемо |
брујат ћете1 брујаћете |
брујат ће1 брујаће |
Future II | бу̏де̄м брујао2 | бу̏де̄ш брујао2 | бу̏де̄ брујао2 | бу̏де̄мо брујали2 | бу̏де̄те брујали2 | бу̏дӯ брујали2 | |
Past | Perfect | брујао сам2 | брујао си2 | брујао је2 | брујали смо2 | брујали сте2 | брујали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам брујао2 | би̏о си брујао2 | би̏о је брујао2 | би́ли смо брујали2 | би́ли сте брујали2 | би́ли су брујали2 | |
Imperfect | брујах | брујаше | брујаше | брујасмо | брујасте | брујаху | |
Conditional I | брујао бих2 | брујао би2 | брујао би2 | брујали бисмо2 | брујали бисте2 | брујали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих брујао2 | би̏о би брујао2 | би̏о би брујао2 | би́ли бисмо брујали2 | би́ли бисте брујали2 | би́ли би брујали2 | |
Imperative | — | бруји | — | брујимо | брујите | — | |
Active past participle | брујао m / брујала f / брујало n | брујали m / брујале f / брујала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|