Of onomatopoeic origin.
бр̏чкати impf (Latin spelling bȑčkati)
Infinitive: брчкати | Present verbal adverb: бр̏чкајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: бр̏чка̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | брчкам | брчкаш | брчка | брчкамо | брчкате | брчкају | |
Future | Future I | брчкат ћу1 брчкаћу |
брчкат ћеш1 брчкаћеш |
брчкат ће1 брчкаће |
брчкат ћемо1 брчкаћемо |
брчкат ћете1 брчкаћете |
брчкат ће1 брчкаће |
Future II | бу̏де̄м брчкао2 | бу̏де̄ш брчкао2 | бу̏де̄ брчкао2 | бу̏де̄мо брчкали2 | бу̏де̄те брчкали2 | бу̏дӯ брчкали2 | |
Past | Perfect | брчкао сам2 | брчкао си2 | брчкао је2 | брчкали смо2 | брчкали сте2 | брчкали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам брчкао2 | би̏о си брчкао2 | би̏о је брчкао2 | би́ли смо брчкали2 | би́ли сте брчкали2 | би́ли су брчкали2 | |
Imperfect | брчках | брчкаше | брчкаше | брчкасмо | брчкасте | брчкаху | |
Conditional I | брчкао бих2 | брчкао би2 | брчкао би2 | брчкали бисмо2 | брчкали бисте2 | брчкали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих брчкао2 | би̏о би брчкао2 | би̏о би брчкао2 | би́ли бисмо брчкали2 | би́ли бисте брчкали2 | би́ли би брчкали2 | |
Imperative | — | брчкај | — | брчкајмо | брчкајте | — | |
Active past participle | брчкао m / брчкала f / брчкало n | брчкали m / брчкале f / брчкала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|