Inherited from Proto-Slavic *buxtěti.
бу́кнути pf (Latin spelling búknuti)
Infinitive: букнути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: бу́кнӯвши | Verbal noun: букну́ће | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | букнем | букнеш | букне | букнемо | букнете | букну | |
Future | Future I | букнут ћу1 букнућу |
букнут ћеш1 букнућеш |
букнут ће1 букнуће |
букнут ћемо1 букнућемо |
букнут ћете1 букнућете |
букнут ће1 букнуће |
Future II | бу̏де̄м букнуо2 | бу̏де̄ш букнуо2 | бу̏де̄ букнуо2 | бу̏де̄мо букнули2 | бу̏де̄те букнули2 | бу̏дӯ букнули2 | |
Past | Perfect | букнуо сам2 | букнуо си2 | букнуо је2 | букнули смо2 | букнули сте2 | букнули су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам букнуо2 | би̏о си букнуо2 | би̏о је букнуо2 | би́ли смо букнули2 | би́ли сте букнули2 | би́ли су букнули2 | |
Aorist | букнух | букну | букну | букнусмо | букнусте | букнуше | |
Conditional I | букнуо бих2 | букнуо би2 | букнуо би2 | букнули бисмо2 | букнули бисте2 | букнули би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих букнуо2 | би̏о би букнуо2 | би̏о би букнуо2 | би́ли бисмо букнули2 | би́ли бисте букнули2 | би́ли би букнули2 | |
Imperative | — | букни | — | букнимо | букните | — | |
Active past participle | букнуо m / букнула f / букнуло n | букнули m / букнуле f / букнула n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|