вереник • (verenik) m (feminine вереница)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | вереник (verenik) | вереници (verenici) |
definite unspecified | вереникот (verenikot) | верениците (verenicite) |
definite proximal | вереников (verenikov) | веренициве (verenicive) |
definite distal | вереникон (verenikon) | вереницине (verenicine) |
vocative | веренику (vereniku) | вереници (verenici) |
count form | — | вереника (verenika) |
From ве̏ра.
ве̏ренӣк m (Latin spelling vȅrenīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | ве̏ренӣк | ве̏ренӣци |
genitive | вереника | вереника |
dative | веренику | вереницима |
accusative | вереника | веренике |
vocative | ве̏ренӣче | вереници |
locative | веренику | вереницима |
instrumental | вереником | вереницима |