веровати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word веровати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word веровати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say веровати in singular and plural. Everything you need to know about the word веровати you have here. The definition of the word веровати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofверовати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

From ве̏ра.

Pronunciation

  • IPA(key): /ʋêroʋati/
  • Hyphenation: ве‧ро‧ва‧ти

Verb

ве̏ровати impf (Latin spelling vȅrovati)

  1. to believe + у (“in”)
    Не верујем у Бога — I don't believe in God.
  2. (intransitive) to trust (+ dative)
    Не верујем му — I don't trust him.
  3. (intransitive) to hold (something as true)
    Некад се веровало да је Земља равна плоча — It used to be held that Earth was flat.

Conjugation

Conjugation of веровати
Infinitive: веровати Present verbal adverb: ве̏рујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: ве̏рова̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present верујем верујеш верује верујемо верујете верују
Future Future I вероват ћу1
вероваћу 		вероват ћеш1
вероваћеш 		вероват ће1
вероваће 		вероват ћемо1
вероваћемо 		вероват ћете1
вероваћете 		вероват ће1
вероваће
Future II бу̏де̄м веровао2 бу̏де̄ш веровао2 бу̏де̄ веровао2 бу̏де̄мо веровали2 бу̏де̄те веровали2 бу̏дӯ веровали2
Past Perfect веровао сам2 веровао си2 веровао је2 веровали смо2 веровали сте2 веровали су2
Pluperfect3 би̏о сам веровао2 би̏о си веровао2 би̏о је веровао2 би́ли смо веровали2 би́ли сте веровали2 би́ли су веровали2
Imperfect веровах вероваше вероваше веровасмо веровасте вероваху
Conditional I веровао бих2 веровао би2 веровао би2 веровали бисмо2 веровали бисте2 веровали би2
Conditional II4 би̏о бих веровао2 би̏о би веровао2 би̏о би веровао2 би́ли бисмо веровали2 би́ли бисте веровали2 би́ли би веровали2
Imperative — веруј — верујмо верујте —
Active past participle веровао m / веровала f / веровало n веровали m / веровале f / веровала n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia