Inherited from Proto-Slavic *visěti.
ви̏сити impf (Latin spelling vȉsiti)
Infinitive: висити | Present verbal adverb: ви̏се̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ви̏ше̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | висим | висиш | виси | висимо | висите | висе | |
Future | Future I | висит ћу1 висјећу |
висит ћеш1 висјећеш |
висит ће1 висјеће |
висит ћемо1 висјећемо |
висит ћете1 висјећете |
висит ће1 висјеће |
Future II | бу̏де̄м висио2 | бу̏де̄ш висио2 | бу̏де̄ висио2 | бу̏де̄мо висили2 | бу̏де̄те висили2 | бу̏дӯ висили2 | |
Past | Perfect | висио сам2 | висио си2 | висио је2 | висили смо2 | висили сте2 | висили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам висио2 | би̏о си висио2 | би̏о је висио2 | би́ли смо висили2 | би́ли сте висили2 | би́ли су висили2 | |
Imperfect | вишах | вишаше | вишаше | вишасмо | вишасте | вишаху | |
Conditional I | висио бих2 | висио би2 | висио би2 | висили бисмо2 | висили бисте2 | висили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих висио2 | би̏о би висио2 | би̏о би висио2 | би́ли бисмо висили2 | би́ли бисте висили2 | би́ли би висили2 | |
Imperative | — | виси | — | висимо | висите | — | |
Active past participle | висио m / висила f / висило n | висили m / висиле f / висила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|