власник • (vlasnik) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | власник (vlasnik) | власници (vlasnici) |
definite unspecified | власникот (vlasnikot) | власниците (vlasnicite) |
definite proximal | власников (vlasnikov) | власнициве (vlasnicive) |
definite distal | власникон (vlasnikon) | власницине (vlasnicine) |
vocative | власнику (vlasniku) | власници (vlasnici) |
count form | — | власника (vlasnika) |
вла̑снӣк m (Latin spelling vlȃsnīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | власник | власници |
genitive | власника | власника |
dative | власнику | власницима |
accusative | власника | власнике |
vocative | власниче | власници |
locative | власнику | власницима |
instrumental | власником | власницима |
власть (vlastʹ) + -ник (-nyk)
вла́сник • (vlásnyk) m pers (genitive вла́сника, nominative plural вла́сники, genitive plural вла́сників, feminine вла́сниця)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | вла́сник vlásnyk |
вла́сники vlásnyky |
genitive | вла́сника vlásnyka |
вла́сників vlásnykiv |
dative | вла́сникові, вла́снику vlásnykovi, vlásnyku |
вла́сникам vlásnykam |
accusative | вла́сника vlásnyka |
вла́сників vlásnykiv |
instrumental | вла́сником vlásnykom |
вла́сниками vlásnykamy |
locative | вла́сникові, вла́снику vlásnykovi, vlásnyku |
вла́сниках vlásnykax |
vocative | вла́снику vlásnyku |
вла́сники vlásnyky |