Inherited from Proto-Slavic *vojьna.
воина • (voina) f
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | воина voina |
воинѣ voině |
воинꙑ voiny |
genitive | воинꙑ voiny |
воиноу voinu |
воинъ voinŭ |
dative | воинѣ voině |
воинама voinama |
воинамъ voinamŭ |
accusative | воинѫ voinǫ |
воинѣ voině |
воинꙑ voiny |
instrumental | воиноѭ voinojǫ |
воинама voinama |
воинами voinami |
locative | воинѣ voině |
воиноу voinu |
воинахъ voinaxŭ |
vocative | воино voino |
воинѣ voině |
воинꙑ voiny |
во́ина • (vóina) m anim