From Proto-Slavic *vortъ. Cognate with Russian во́рот (vórot).
вратъ • (vratŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | вратъ vratŭ |
врата vrata |
врати vrati |
genitive | врата vrata |
вратоу vratu |
вратъ vratŭ |
dative | вратоу vratu |
вратома vratoma |
вратомъ vratomŭ |
accusative | вратъ vratŭ |
врата vrata |
вратꙑ vraty |
instrumental | вратомъ vratomŭ |
вратома vratoma |
вратꙑ vraty |
locative | вратѣ vratě |
вратоу vratu |
вратѣхъ vratěxŭ |
vocative | врате vrate |
врата vrata |
врати vrati |