From Proto-Slavic *vьrsta (“row, line, age, kind”). Cognate with Serbo-Croatian vrsta and Slovene vrsta.
врьста • (vrĭsta) f
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | врьста vrĭsta |
врьстѣ vrĭstě |
врьстꙑ vrĭsty |
genitive | врьстꙑ vrĭsty |
врьстоу vrĭstu |
врьстъ vrĭstŭ |
dative | врьстѣ vrĭstě |
врьстама vrĭstama |
врьстамъ vrĭstamŭ |
accusative | врьстѫ vrĭstǫ |
врьстѣ vrĭstě |
врьстꙑ vrĭsty |
instrumental | врьстоѭ vrĭstojǫ |
врьстама vrĭstama |
врьстами vrĭstami |
locative | врьстѣ vrĭstě |
врьстоу vrĭstu |
врьстахъ vrĭstaxŭ |
vocative | врьсто vrĭsto |
врьстѣ vrĭstě |
врьстꙑ vrĭsty |