From Proto-Slavic *vermę. Cognate with Serbo-Croatian vrijéme/vréme.
врѣмѧ • (vrěmę) n
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | врѣмѧ vrěmę |
врѣменѣ vrěmeně |
врѣмена vrěmena |
genitive | врѣмене vrěmene |
врѣменоу vrěmenu |
врѣменъ vrěmenŭ |
dative | врѣмени vrěmeni |
врѣменьма vrěmenĭma |
врѣменьмъ vrěmenĭmŭ |
accusative | врѣмѧ vrěmę |
врѣменѣ vrěmeně |
врѣмена vrěmena |
instrumental | врѣменьмь vrěmenĭmĭ |
врѣменьма vrěmenĭma |
врѣменꙑ vrěmeny |
locative | врѣмене vrěmene |
врѣменоу vrěmenu |
врѣменьхъ vrěmenĭxŭ |
vocative | врѣмѧ vrěmę |
врѣменѣ vrěmeně |
врѣмена vrěmena |