Inherited from Proto-Slavic *velťi.
ву̑ћи impf (Latin spelling vȗći)
Infinitive: вући | Present verbal adverb: ву́кӯћи | Past verbal adverb: ву̑ка̄вши | Verbal noun: ву́че̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | вучем | вучеш | вуче | вучемо | вучете | вуку | |
Future | Future I | вући ћу | вући ћеш | вући ће | вући ћемо | вући ћете | вући ће |
Future II | бу̏де̄м вукао2 | бу̏де̄ш вукао2 | бу̏де̄ вукао2 | бу̏де̄мо вукли2 | бу̏де̄те вукли2 | бу̏дӯ вукли2 | |
Past | Perfect | вукао сам2 | вукао си2 | вукао је2 | вукли смо2 | вукли сте2 | вукли су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам вукао2 | би̏о си вукао2 | би̏о је вукао2 | би́ли смо вукли2 | би́ли сте вукли2 | би́ли су вукли2 | |
Aorist | вукох | вуче | вуче | вукосмо | вукосте | вукоше | |
Imperfect | вуцијах / вучах | вуцијаше / вучаше | вуцијаше / вучаше | вуцијасмо /вучасмо | вуцијасте / вучасте | вуцијаху / вучаху | |
Conditional I | вукао бих2 | вукао би2 | вукао би2 | вукли бисмо2 | вукли бисте2 | вукли би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих вукао2 | би̏о би вукао2 | би̏о би вукао2 | би́ли бисмо вукли2 | би́ли бисте вукли2 | би́ли би вукли2 | |
Imperative | — | вуци | — | вуцимо | вуците | — | |
Active past participle | вукао m / вукла f / вукло n | вукли m / вукле f / вукла n | |||||
Passive past participle | вучен m / вучена f / вучено n | вучени m / вучене f / вучена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. |