Inherited from Proto-Slavic *věčьnъ.
вје̏чан (Latin spelling vjȅčan, definite вје̏чнӣ)
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | вјечан | вјечна | вјечно | |
genitive | вјечна | вјечне | вјечна | |
dative | вјечну | вјечној | вјечну | |
accusative | inanimate animate |
вјечан вјечна |
вјечну | вјечно |
vocative | вјечан | вјечна | вјечно | |
locative | вјечну | вјечној | вјечну | |
instrumental | вјечним | вјечном | вјечним | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | вјечни | вјечне | вјечна | |
genitive | вјечних | вјечних | вјечних | |
dative | вјечним(а) | вјечним(а) | вјечним(а) | |
accusative | вјечне | вјечне | вјечна | |
vocative | вјечни | вјечне | вјечна | |
locative | вјечним(а) | вјечним(а) | вјечним(а) | |
instrumental | вјечним(а) | вјечним(а) | вјечним(а) |
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | вјечни | вјечна | вјечно | |
genitive | вјечног(а) | вјечне | вјечног(а) | |
dative | вјечном(у/е) | вјечној | вјечном(у/е) | |
accusative | inanimate animate |
вјечни вјечног(а) |
вјечну | вјечно |
vocative | вјечни | вјечна | вјечно | |
locative | вјечном(е/у) | вјечној | вјечном(е/у) | |
instrumental | вјечним | вјечном | вјечним | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | вјечни | вјечне | вјечна | |
genitive | вјечних | вјечних | вјечних | |
dative | вјечним(а) | вјечним(а) | вјечним(а) | |
accusative | вјечне | вјечне | вјечна | |
vocative | вјечни | вјечне | вјечна | |
locative | вјечним(а) | вјечним(а) | вјечним(а) | |
instrumental | вјечним(а) | вјечним(а) | вјечним(а) |