Inherited from Proto-Slavic *gaditi.
га̏дити impf (Latin spelling gȁditi)
Infinitive: гадити | Present verbal adverb: га̏де̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: га̏ђе̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | гадим | гадиш | гади | гадимо | гадите | гаде | |
Future | Future I | гадит ћу1 гадићу |
гадит ћеш1 гадићеш |
гадит ће1 гадиће |
гадит ћемо1 гадићемо |
гадит ћете1 гадићете |
гадит ће1 гадиће |
Future II | бу̏де̄м гадио2 | бу̏де̄ш гадио2 | бу̏де̄ гадио2 | бу̏де̄мо гадили2 | бу̏де̄те гадили2 | бу̏дӯ гадили2 | |
Past | Perfect | гадио сам2 | гадио си2 | гадио је2 | гадили смо2 | гадили сте2 | гадили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам гадио2 | би̏о си гадио2 | би̏о је гадио2 | би́ли смо гадили2 | би́ли сте гадили2 | би́ли су гадили2 | |
Imperfect | гађах | гађаше | гађаше | гађасмо | гађасте | гађаху | |
Conditional I | гадио бих2 | гадио би2 | гадио би2 | гадили бисмо2 | гадили бисте2 | гадили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих гадио2 | би̏о би гадио2 | би̏о би гадио2 | би́ли бисмо гадили2 | би́ли бисте гадили2 | би́ли би гадили2 | |
Imperative | — | гади | — | гадимо | гадите | — | |
Active past participle | гадио m / гадила f / гадило n | гадили m / гадиле f / гадила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|