геште́ґ • (heštég) m inan (genitive геште́ґу, nominative plural геште́ґи, genitive plural геште́ґів)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | геште́ґ heštég |
геште́ґи heštégy |
genitive | геште́ґу heštégu |
геште́ґів heštégiv |
dative | геште́ґові, геште́ґу heštégovi, heštégu |
геште́ґам heštégam |
accusative | геште́ґ heštég |
геште́ґи heštégy |
instrumental | геште́ґом heštégom |
геште́ґами heštégamy |
locative | геште́ґу heštégu |
геште́ґах heštégax |
vocative | геште́ґу heštégu |
геште́ґи heštégy |