гласноговорник • (glasnogovornik) m (plural гласноговорници)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | гласноговорник (glasnogovornik) | гласноговорници (glasnogovornici) |
| definite unspecified | гласноговорникот (glasnogovornikot) | гласноговорниците (glasnogovornicite) |
| definite proximal | гласноговорников (glasnogovornikov) | гласноговорнициве (glasnogovornicive) |
| definite distal | гласноговорникон (glasnogovornikon) | гласноговорницине (glasnogovornicine) |
| vocative | гласноговорнику (glasnogovorniku) | гласноговорници (glasnogovornici) |
| count form | — | гласноговорника (glasnogovornika) |
гласногово̀рнӣк m anim (Latin spelling glasnogovòrnīk)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | гласногово̀рнӣк | гласноговорни́ци |
| genitive | гласноговорни́ка | гласноговорника |
| dative | гласноговорнику | гласноговорницима |
| accusative | гласноговорника | гласноговорнике |
| vocative | гласноговорниче | гласноговорници |
| locative | гласноговорнику | гласноговорницима |
| instrumental | гласноговорником | гласноговорницима |