Inherited from Proto-Slavic *globiti.
гло̀бити impf (Latin spelling glòbiti)
Infinitive: глобити | Present verbal adverb: гло̀бе̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: гло̀бље̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | глобим | глобиш | глоби | глобимо | глобите | глобе | |
Future | Future I | глобит ћу1 глобићу |
глобит ћеш1 глобићеш |
глобит ће1 глобиће |
глобит ћемо1 глобићемо |
глобит ћете1 глобићете |
глобит ће1 глобиће |
Future II | бу̏де̄м глобио2 | бу̏де̄ш глобио2 | бу̏де̄ глобио2 | бу̏де̄мо глобили2 | бу̏де̄те глобили2 | бу̏дӯ глобили2 | |
Past | Perfect | глобио сам2 | глобио си2 | глобио је2 | глобили смо2 | глобили сте2 | глобили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам глобио2 | би̏о си глобио2 | би̏о је глобио2 | би́ли смо глобили2 | би́ли сте глобили2 | би́ли су глобили2 | |
Imperfect | глобљах | глобљаше | глобљаше | глобљасмо | глобљасте | глобљаху | |
Conditional I | глобио бих2 | глобио би2 | глобио би2 | глобили бисмо2 | глобили бисте2 | глобили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих глобио2 | би̏о би глобио2 | би̏о би глобио2 | би́ли бисмо глобили2 | би́ли бисте глобили2 | би́ли би глобили2 | |
Imperative | — | глоби | — | глобимо | глобите | — | |
Active past participle | глобио m / глобила f / глобило n | глобили m / глобиле f / глобила n | |||||
Passive past participle | глобљен m / глобљена f / глобљено n | глобљени m / глобљене f / глобљена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|