грѣхъ (grěxŭ) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
грѣшьникъ • (grěšĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | грѣшьникъ grěšĭnikŭ |
грѣшьника grěšĭnika |
грѣшьници grěšĭnici |
genitive | грѣшьника grěšĭnika |
грѣшьникоу grěšĭniku |
грѣшьникъ grěšĭnikŭ |
dative | грѣшьникоу, грѣшьникови grěšĭniku, grěšĭnikovi |
грѣшьникома grěšĭnikoma |
грѣшьникомъ grěšĭnikomŭ |
accusative | грѣшьникъ, грѣшьника grěšĭnikŭ, grěšĭnika |
грѣшьника grěšĭnika |
грѣшьникꙑ grěšĭniky |
instrumental | грѣшьникомъ grěšĭnikomŭ |
грѣшьникома grěšĭnikoma |
грѣшьникꙑ grěšĭniky |
locative | грѣшьницѣ grěšĭnicě |
грѣшьникоу grěšĭniku |
грѣшьницѣхъ grěšĭnicěxŭ |
vocative | грѣшьниче grěšĭniče |
грѣшьника grěšĭnika |
грѣшьници grěšĭnici |