гу́лити impf (Latin spelling gúliti)
Infinitive: гулити | Present verbal adverb: гу́ле̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: гу́ље̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | гулим | гулиш | гули | гулимо | гулите | гуле | |
Future | Future I | гулит ћу1 гулићу |
гулит ћеш1 гулићеш |
гулит ће1 гулиће |
гулит ћемо1 гулићемо |
гулит ћете1 гулићете |
гулит ће1 гулиће |
Future II | бу̏де̄м гулио2 | бу̏де̄ш гулио2 | бу̏де̄ гулио2 | бу̏де̄мо гулили2 | бу̏де̄те гулили2 | бу̏дӯ гулили2 | |
Past | Perfect | гулио сам2 | гулио си2 | гулио је2 | гулили смо2 | гулили сте2 | гулили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам гулио2 | би̏о си гулио2 | би̏о је гулио2 | би́ли смо гулили2 | би́ли сте гулили2 | би́ли су гулили2 | |
Imperfect | гуљах | гуљаше | гуљаше | гуљасмо | гуљасте | гуљаху | |
Conditional I | гулио бих2 | гулио би2 | гулио би2 | гулили бисмо2 | гулили бисте2 | гулили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих гулио2 | би̏о би гулио2 | би̏о би гулио2 | би́ли бисмо гулили2 | би́ли бисте гулили2 | би́ли би гулили2 | |
Imperative | — | гули | — | гулимо | гулите | — | |
Active past participle | гулио m / гулила f / гулило n | гулили m / гулиле f / гулила n | |||||
Passive past participle | гуљен m / гуљена f / гуљено n | гуљени m / гуљене f / гуљена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|