гу̏рнути pf (Latin spelling gȕrnuti)
Infinitive: гурнути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: гу̏рнӯвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | гурнем | гурнеш | гурне | гурнемо | гурнете | гурну | |
Future | Future I | гурнут ћу1 гурнућу |
гурнут ћеш1 гурнућеш |
гурнут ће1 гурнуће |
гурнут ћемо1 гурнућемо |
гурнут ћете1 гурнућете |
гурнут ће1 гурнуће |
Future II | бу̏де̄м гурнуо2 | бу̏де̄ш гурнуо2 | бу̏де̄ гурнуо2 | бу̏де̄мо гурнули2 | бу̏де̄те гурнули2 | бу̏дӯ гурнули2 | |
Past | Perfect | гурнуо сам2 | гурнуо си2 | гурнуо је2 | гурнули смо2 | гурнули сте2 | гурнули су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам гурнуо2 | би̏о си гурнуо2 | би̏о је гурнуо2 | би́ли смо гурнули2 | би́ли сте гурнули2 | би́ли су гурнули2 | |
Aorist | гурнух | гурну | гурну | гурнусмо | гурнусте | гурнуше | |
Conditional I | гурнуо бих2 | гурнуо би2 | гурнуо би2 | гурнули бисмо2 | гурнули бисте2 | гурнули би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих гурнуо2 | би̏о би гурнуо2 | би̏о би гурнуо2 | би́ли бисмо гурнули2 | би́ли бисте гурнули2 | би́ли би гурнули2 | |
Imperative | — | гурни | — | гурнимо | гурните | — | |
Active past participle | гурнуо m / гурнула f / гурнуло n | гурнули m / гурнуле f / гурнула n | |||||
Passive past participle | гурнут m / гурнута f / гурнуто n | гурнути m / гурнуте f / гурнута n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|