Inherited from Proto-Slavic *glъtati, from Proto-Indo-European *glewt-.
гу̀тати impf (Latin spelling gùtati)
Infinitive: гутати | Present verbal adverb: гу̀тајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: гу̀та̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | гутам | гуташ | гута | гутамо | гутате | гутају | |
Future | Future I | гутат ћу1 гутаћу |
гутат ћеш1 гутаћеш |
гутат ће1 гутаће |
гутат ћемо1 гутаћемо |
гутат ћете1 гутаћете |
гутат ће1 гутаће |
Future II | бу̏де̄м гутао2 | бу̏де̄ш гутао2 | бу̏де̄ гутао2 | бу̏де̄мо гутали2 | бу̏де̄те гутали2 | бу̏дӯ гутали2 | |
Past | Perfect | гутао сам2 | гутао си2 | гутао је2 | гутали смо2 | гутали сте2 | гутали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам гутао2 | би̏о си гутао2 | би̏о је гутао2 | би́ли смо гутали2 | би́ли сте гутали2 | би́ли су гутали2 | |
Imperfect | гутах | гуташе | гуташе | гутасмо | гутасте | гутаху | |
Conditional I | гутао бих2 | гутао би2 | гутао би2 | гутали бисмо2 | гутали бисте2 | гутали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих гутао2 | би̏о би гутао2 | би̏о би гутао2 | би́ли бисмо гутали2 | би́ли бисте гутали2 | би́ли би гутали2 | |
Imperative | — | гутај | — | гутајмо | гутајте | — | |
Active past participle | гутао m / гутала f / гутало n | гутали m / гутале f / гутала n | |||||
Passive past participle | гутан m / гутана f / гутано n | гутани m / гутане f / гутана n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|