Inherited from Proto-Slavic *gňiti.
гњи̑ти impf (Latin spelling gnjȋti)
Infinitive: гњити | Present verbal adverb: гњи̏јӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: гњи̏је̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | гњијем | гњијеш | гњије | гњијемо | гњијете | гњију | |
Future | Future I | гњит ћу1 гњићу |
гњит ћеш1 гњићеш |
гњит ће1 гњиће |
гњит ћемо1 гњићемо |
гњит ћете1 гњићете |
гњит ће1 гњиће |
Future II | бу̏де̄м гњио2 | бу̏де̄ш гњио2 | бу̏де̄ гњио2 | бу̏де̄мо гњили2 | бу̏де̄те гњили2 | бу̏дӯ гњили2 | |
Past | Perfect | гњио сам2 | гњио си2 | гњио је2 | гњили смо2 | гњили сте2 | гњили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам гњио2 | би̏о си гњио2 | би̏о је гњио2 | би́ли смо гњили2 | би́ли сте гњили2 | би́ли су гњили2 | |
Imperfect | гњијах | гњијаше | гњијаше | гњијасмо | гњијасте | гњијаху | |
Conditional I | гњио бих2 | гњио би2 | гњио би2 | гњили бисмо2 | гњили бисте2 | гњили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих гњио2 | би̏о би гњио2 | би̏о би гњио2 | би́ли бисмо гњили2 | би́ли бисте гњили2 | би́ли би гњили2 | |
Imperative | — | гњиј | — | гњијмо | гњијте | — | |
Active past participle | гњио m / гњила f / гњило n | гњили m / гњиле f / гњила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|