From дво̀јити.
дво̀јбен (Latin spelling dvòjben, definite дво̀јбенӣ)
| singular | masculine | feminine | neuter | |
|---|---|---|---|---|
| nominative | двојбен | двојбена | двојбено | |
| genitive | двојбена | двојбене | двојбена | |
| dative | двојбену | двојбеној | двојбену | |
| accusative | inanimate animate |
двојбен двојбена |
двојбену | двојбено |
| vocative | двојбен | двојбена | двојбено | |
| locative | двојбену | двојбеној | двојбену | |
| instrumental | двојбеним | двојбеном | двојбеним | |
| plural | masculine | feminine | neuter | |
| nominative | двојбени | двојбене | двојбена | |
| genitive | двојбених | двојбених | двојбених | |
| dative | двојбеним(а) | двојбеним(а) | двојбеним(а) | |
| accusative | двојбене | двојбене | двојбена | |
| vocative | двојбени | двојбене | двојбена | |
| locative | двојбеним(а) | двојбеним(а) | двојбеним(а) | |
| instrumental | двојбеним(а) | двојбеним(а) | двојбеним(а) | |
| singular | masculine | feminine | neuter | |
|---|---|---|---|---|
| nominative | двојбени | двојбена | двојбено | |
| genitive | двојбеног(а) | двојбене | двојбеног(а) | |
| dative | двојбеном(у/е) | двојбеној | двојбеном(у/е) | |
| accusative | inanimate animate |
двојбени двојбеног(а) |
двојбену | двојбено |
| vocative | двојбени | двојбена | двојбено | |
| locative | двојбеном(е/у) | двојбеној | двојбеном(е/у) | |
| instrumental | двојбеним | двојбеном | двојбеним | |
| plural | masculine | feminine | neuter | |
| nominative | двојбени | двојбене | двојбена | |
| genitive | двојбених | двојбених | двојбених | |
| dative | двојбеним(а) | двојбеним(а) | двојбеним(а) | |
| accusative | двојбене | двојбене | двојбена | |
| vocative | двојбени | двојбене | двојбена | |
| locative | двојбеним(а) | двојбеним(а) | двојбеним(а) | |
| instrumental | двојбеним(а) | двојбеним(а) | двојбеним(а) | |