дови́кнути pf (Latin spelling dovíknuti)
Infinitive: довикнути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: дови́кнӯвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | довикнем | довикнеш | довикне | довикнемо | довикнете | довикну | |
Future | Future I | довикнут ћу1 довикнућу |
довикнут ћеш1 довикнућеш |
довикнут ће1 довикнуће |
довикнут ћемо1 довикнућемо |
довикнут ћете1 довикнућете |
довикнут ће1 довикнуће |
Future II | бу̏де̄м довикнуо2 | бу̏де̄ш довикнуо2 | бу̏де̄ довикнуо2 | бу̏де̄мо довикнули2 | бу̏де̄те довикнули2 | бу̏дӯ довикнули2 | |
Past | Perfect | довикнуо сам2 | довикнуо си2 | довикнуо је2 | довикнули смо2 | довикнули сте2 | довикнули су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам довикнуо2 | би̏о си довикнуо2 | би̏о је довикнуо2 | би́ли смо довикнули2 | би́ли сте довикнули2 | би́ли су довикнули2 | |
Aorist | довикнух | довикну | довикну | довикнусмо | довикнусте | довикнуше | |
Conditional I | довикнуо бих2 | довикнуо би2 | довикнуо би2 | довикнули бисмо2 | довикнули бисте2 | довикнули би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих довикнуо2 | би̏о би довикнуо2 | би̏о би довикнуо2 | би́ли бисмо довикнули2 | би́ли бисте довикнули2 | би́ли би довикнули2 | |
Imperative | — | довикни | — | довикнимо | довикните | — | |
Active past participle | довикнуо m / довикнула f / довикнуло n | довикнули m / довикнуле f / довикнула n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|