докучивати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word докучивати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word докучивати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say докучивати in singular and plural. Everything you need to know about the word докучивати you have here. The definition of the word докучивати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofдокучивати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

From доку́чити.

Pronunciation

  • IPA(key): /dokut͡ʃǐːʋati/
  • Hyphenation: до‧ку‧чи‧ва‧ти

Verb

докучи́вати impf (Latin spelling dokučívati)

  1. imperfective form of доку́чити

Conjugation

Conjugation of докучивати
Infinitive: докучивати Present verbal adverb: доку̀чујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: докучи́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present докучујем докучујеш докучује докучујемо докучујете докучују
Future Future I докучиват ћу1
докучиваћу 		докучиват ћеш1
докучиваћеш 		докучиват ће1
докучиваће 		докучиват ћемо1
докучиваћемо 		докучиват ћете1
докучиваћете 		докучиват ће1
докучиваће
Future II бу̏де̄м докучивао2 бу̏де̄ш докучивао2 бу̏де̄ докучивао2 бу̏де̄мо докучивали2 бу̏де̄те докучивали2 бу̏дӯ докучивали2
Past Perfect докучивао сам2 докучивао си2 докучивао је2 докучивали смо2 докучивали сте2 докучивали су2
Pluperfect3 би̏о сам докучивао2 би̏о си докучивао2 би̏о је докучивао2 би́ли смо докучивали2 би́ли сте докучивали2 би́ли су докучивали2
Imperfect докучивах докучиваше докучиваше докучивасмо докучивасте докучиваху
Conditional I докучивао бих2 докучивао би2 докучивао би2 докучивали бисмо2 докучивали бисте2 докучивали би2
Conditional II4 би̏о бих докучивао2 би̏о би докучивао2 би̏о би докучивао2 би́ли бисмо докучивали2 би́ли бисте докучивали2 би́ли би докучивали2
Imperative — докучуј — докучујмо докучујте —
Active past participle докучивао m / докучивала f / докучивало n докучивали m / докучивале f / докучивала n
Passive past participle докучиван m / докучивана f / докучивано n докучивани m / докучиване f / докучивана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

Wikious
Boobota
Sagapedia