доку́чити ? (Latin spelling dokúčiti)
Infinitive: докучити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: доку́чӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | докучим | докучиш | докучи | докучимо | докучите | докуче | |
Future | Future I | докучит ћу1 докучићу |
докучит ћеш1 докучићеш |
докучит ће1 докучиће |
докучит ћемо1 докучићемо |
докучит ћете1 докучићете |
докучит ће1 докучиће |
Future II | бу̏де̄м докучио2 | бу̏де̄ш докучио2 | бу̏де̄ докучио2 | бу̏де̄мо докучили2 | бу̏де̄те докучили2 | бу̏дӯ докучили2 | |
Past | Perfect | докучио сам2 | докучио си2 | докучио је2 | докучили смо2 | докучили сте2 | докучили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам докучио2 | би̏о си докучио2 | би̏о је докучио2 | би́ли смо докучили2 | би́ли сте докучили2 | би́ли су докучили2 | |
Aorist | докучих | докучи | докучи | докучисмо | докучисте | докучише | |
Conditional I | докучио бих2 | докучио би2 | докучио би2 | докучили бисмо2 | докучили бисте2 | докучили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих докучио2 | би̏о би докучио2 | би̏о би докучио2 | би́ли бисмо докучили2 | би́ли бисте докучили2 | би́ли би докучили2 | |
Imperative | — | докучи | — | докучимо | докучите | — | |
Active past participle | докучио m / докучила f / докучило n | докучили m / докучиле f / докучила n | |||||
Passive past participle | докучен m / докучена f / докучено n | докучени m / докучене f / докучена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|