дописник • (dopisnik) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | дописник (dopisnik) | дописници (dopisnici) |
definite unspecified | дописникот (dopisnikot) | дописниците (dopisnicite) |
definite proximal | дописников (dopisnikov) | дописнициве (dopisnicive) |
definite distal | дописникон (dopisnikon) | дописницине (dopisnicine) |
vocative | дописнику (dopisniku) | дописници (dopisnici) |
count form | — | дописника (dopisnika) |
до̀писнӣк m (Latin spelling dòpisnīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | до̀писнӣк | до̀писнӣци |
genitive | дописника | дописника |
dative | дописнику | дописницима |
accusative | дописника | дописнике |
vocative | до̀писнӣче | дописници |
locative | дописнику | дописницима |
instrumental | дописником | дописницима |