до̀спјети pf (Latin spelling dòspjeti)
Infinitive: доспјети | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: до̀спје̄вши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | доспијем | доспијеш | доспије | доспијемо | доспијете | доспију | |
Future | Future I | доспјет ћу1 доспјећу |
доспјет ћеш1 доспјећеш |
доспјет ће1 доспјеће |
доспјет ћемо1 доспјећемо |
доспјет ћете1 доспјећете |
доспјет ће1 доспјеће |
Future II | бу̏де̄м доспио2 | бу̏де̄ш доспио2 | бу̏де̄ доспио2 | бу̏де̄мо доспјели2 | бу̏де̄те доспјели2 | бу̏дӯ доспјели2 | |
Past | Perfect | доспио сам2 | доспио си2 | доспио је2 | доспјели смо2 | доспјели сте2 | доспјели су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам доспио2 | би̏о си доспио2 | би̏о је доспио2 | би́ли смо доспјели2 | би́ли сте доспјели2 | би́ли су доспјели2 | |
Aorist | доспјех | доспје | доспје | доспјесмо | доспјесте | доспјеше | |
Conditional I | доспио бих2 | доспио би2 | доспио би2 | доспјели бисмо2 | доспјели бисте2 | доспјели би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих доспио2 | би̏о би доспио2 | би̏о би доспио2 | би́ли бисмо доспјели2 | би́ли бисте доспјели2 | би́ли би доспјели2 | |
Imperative | — | доспиј | — | доспијмо | доспијте | — | |
Active past participle | доспио m / доспјела f / доспјело n | доспјели m / доспјеле f / доспјела n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|