дојављивати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word дојављивати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word дојављивати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say дојављивати in singular and plural. Everything you need to know about the word дојављивати you have here. The definition of the word дојављивати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofдојављивати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

From доја́вити.

Pronunciation

  • IPA(key): /dojaʋʎǐːʋati/
  • Hyphenation: до‧јав‧љи‧ва‧ти

Verb

дојављи́вати impf (Latin spelling dojavljívati)

  1. imperfective form of доја́вити

Conjugation

Conjugation of дојављивати
Infinitive: дојављивати Present verbal adverb: доја̀вљујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: дојављи́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present доја̀вљује̄м дојављујеш дојављује дојављујемо дојављујете дојављују
Future Future I дојављиват ћу1
дојављиваћу 		дојављиват ћеш1
дојављиваћеш 		дојављиват ће1
дојављиваће 		дојављиват ћемо1
дојављиваћемо 		дојављиват ћете1
дојављиваћете 		дојављиват ће1
дојављиваће
Future II бу̏де̄м дојављивао2 бу̏де̄ш дојављивао2 бу̏де̄ дојављивао2 бу̏де̄мо дојављивали2 бу̏де̄те дојављивали2 бу̏дӯ дојављивали2
Past Perfect дојављивао сам2 дојављивао си2 дојављивао је2 дојављивали смо2 дојављивали сте2 дојављивали су2
Pluperfect3 би̏о сам дојављивао2 би̏о си дојављивао2 би̏о је дојављивао2 би́ли смо дојављивали2 би́ли сте дојављивали2 би́ли су дојављивали2
Imperfect дојављивах дојављиваше дојављиваше дојављивасмо дојављивасте дојављиваху
Conditional I дојављивао бих2 дојављивао би2 дојављивао би2 дојављивали бисмо2 дојављивали бисте2 дојављивали би2
Conditional II4 би̏о бих дојављивао2 би̏о би дојављивао2 би̏о би дојављивао2 би́ли бисмо дојављивали2 би́ли бисте дојављивали2 би́ли би дојављивали2
Imperative — дојављуј — дојављујмо дојављујте —
Active past participle дојављивао m / дојављивала f / дојављивало n дојављивали m / дојављивале f / дојављивала n
Passive past participle дојављиван m / дојављивана f / дојављивано n дојављивани m / дојављиване f / дојављивана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

Wikious
Boobota
Sagapedia