епистемолог • (epistemolog) m (relational adjective епистемолошки)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | епистемолог | епистемолози |
definite unspecified | епистемологот | епистемолозите |
definite proximal | епистемологов | епистемолозиве |
definite distal | епистемологон | епистемолозине |
vocative | епистемологу | епистемолози |
count form | — | епистемолога |
епистемо̀лог m (Latin spelling epistemòlog)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | епистемо̀лог | епистемо̀лози |
genitive | епистемолога | епистемолога |
dative | епистемологу | епистемолозима |
accusative | епистемолога | епистемологе |
vocative | епистемоложе | епистемолози |
locative | епистемологу | епистемолозима |
instrumental | епистемологом | епистемолозима |