ефендија • (efendija) m
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | ефендија (efendija) | ефендии (efendii) |
| definite unspecified | ефендијата (efendijata) | ефендиите (efendiite) |
| definite proximal | ефендијава (efendijava) | ефендииве (efendiive) |
| definite distal | ефендијана (efendijana) | ефендиине (efendiine) |
| vocative | ефендијо (efendijo) | ефендии (efendii) |
Borrowed from Ottoman Turkish افندی (efendi), from Ancient Greek αὐθέντης (authéntēs, “who acts on one's own, lord”).
ефѐндија m anim (Latin spelling efèndija)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | ефендија | ефендије |
| genitive | ефендије | ефендија |
| dative | ефендији | ефендијама |
| accusative | ефендију | ефендије |
| vocative | ефендијо | ефендије |
| locative | ефендији | ефендијама |
| instrumental | ефендијом | ефендијама |