за̀клињати impf (Latin spelling zàklinjati)
Infinitive: заклињати | Present verbal adverb: за̀клињӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: за̀клиња̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | заклињем | заклињеш | заклиње | заклињемо | заклињете | заклињу | |
Future | Future I | заклињат ћу1 заклињаћу |
заклињат ћеш1 заклињаћеш |
заклињат ће1 заклињаће |
заклињат ћемо1 заклињаћемо |
заклињат ћете1 заклињаћете |
заклињат ће1 заклињаће |
Future II | бу̏де̄м заклињао2 | бу̏де̄ш заклињао2 | бу̏де̄ заклињао2 | бу̏де̄мо заклињали2 | бу̏де̄те заклињали2 | бу̏дӯ заклињали2 | |
Past | Perfect | заклињао сам2 | заклињао си2 | заклињао је2 | заклињали смо2 | заклињали сте2 | заклињали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам заклињао2 | би̏о си заклињао2 | би̏о је заклињао2 | би́ли смо заклињали2 | би́ли сте заклињали2 | би́ли су заклињали2 | |
Imperfect | заклињах | заклињаше | заклињаше | заклињасмо | заклињасте | заклињаху | |
Conditional I | заклињао бих2 | заклињао би2 | заклињао би2 | заклињали бисмо2 | заклињали бисте2 | заклињали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих заклињао2 | би̏о би заклињао2 | би̏о би заклињао2 | би́ли бисмо заклињали2 | би́ли бисте заклињали2 | би́ли би заклињали2 | |
Imperative | — | заклињи | — | заклињимо | заклињите | — | |
Active past participle | заклињао m / заклињала f / заклињало n | заклињали m / заклињале f / заклињала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|