Inherited from Proto-Slavic *zakonьnikъ.
законик • (zakonik) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | законик | законици |
definite unspecified | законикот | закониците |
definite proximal | закоников | законициве |
definite distal | законикон | законицине |
vocative | законику | законици |
count form | — | законика |
Inherited from Proto-Slavic *zakonьnikъ.
за́конӣк m (Latin spelling zákonīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | за́конӣк | за́конӣци |
genitive | законика | законика |
dative | законику | законицима |
accusative | законик | законике |
vocative | закониче | законици |
locative | законику | законицима |
instrumental | закоником | законицима |