застѫпъ (zastǫpŭ) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
застѫпьникъ • (zastǫpĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | застѫпьникъ zastǫpĭnikŭ |
застѫпьника zastǫpĭnika |
застѫпьници zastǫpĭnici |
genitive | застѫпьника zastǫpĭnika |
застѫпьникоу zastǫpĭniku |
застѫпьникъ zastǫpĭnikŭ |
dative | застѫпьникоу, застѫпьникови zastǫpĭniku, zastǫpĭnikovi |
застѫпьникома zastǫpĭnikoma |
застѫпьникомъ zastǫpĭnikomŭ |
accusative | застѫпьникъ, застѫпьника zastǫpĭnikŭ, zastǫpĭnika |
застѫпьника zastǫpĭnika |
застѫпьникꙑ zastǫpĭniky |
instrumental | застѫпьникомъ zastǫpĭnikomŭ |
застѫпьникома zastǫpĭnikoma |
застѫпьникꙑ zastǫpĭniky |
locative | застѫпьницѣ zastǫpĭnicě |
застѫпьникоу zastǫpĭniku |
застѫпьницѣхъ zastǫpĭnicěxŭ |
vocative | застѫпьниче zastǫpĭniče |
застѫпьника zastǫpĭnika |
застѫпьници zastǫpĭnici |