заљу́тити pf (Latin spelling zaljútiti)
Infinitive: заљутити | Present verbal adverb: заљу́тӣвши | Past verbal adverb: — | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | за̀љӯтим | заљутиш | заљути | заљутимо | заљутите | заљуте | |
Future | Future I | заљутит ћу1 заљутићу |
заљутит ћеш1 заљутићеш |
заљутит ће1 заљутиће |
заљутит ћемо1 заљутићемо |
заљутит ћете1 заљутићете |
заљутит ће1 заљутиће |
Future II | бу̏де̄м заљутио2 | бу̏де̄ш заљутио2 | бу̏де̄ заљутио2 | бу̏де̄мо заљутили2 | бу̏де̄те заљутили2 | бу̏дӯ заљутили2 | |
Past | Perfect | заљутио сам2 | заљутио си2 | заљутио је2 | заљутили смо2 | заљутили сте2 | заљутили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам заљутио2 | би̏о си заљутио2 | би̏о је заљутио2 | би́ли смо заљутили2 | би́ли сте заљутили2 | би́ли су заљутили2 | |
Aorist | заљутих | заљуӯти | заљути | заљутисмо | заљутисте | заљутише | |
Conditional I | заљутио бих2 | заљутио би2 | заљутио би2 | заљутили бисмо2 | заљутили бисте2 | заљутили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих заљутио2 | би̏о би заљутио2 | би̏о би заљутио2 | би́ли бисмо заљутили2 | би́ли бисте заљутили2 | би́ли би заљутили2 | |
Imperative | — | заљу́ти | — | заљутимо | заљутите | — | |
Active past participle | заљутио m / заљутила f / заљутило n | заљутили m / заљутиле f / заљутила n | |||||
Passive past participle | за̀љӯћен m / заљућена f / заљућено n | заљућени m / заљућене f / заљућена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|