From зву̑к.
зво̏цати impf (Latin spelling zvȍcati)
Infinitive: звоцати | Present verbal adverb: звоцајући | Past verbal adverb: — | Verbal noun: звоца̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | звоцам | звоцаш | звоца | звоцамо | звоцате | звоцају | |
Future | Future I | звоцат ћу1 звоцаћу |
звоцат ћеш1 звоцаћеш |
звоцат ће1 звоцаће |
звоцат ћемо1 звоцаћемо |
звоцат ћете1 звоцаћете |
звоцат ће1 звоцаће |
Future II | бу̏де̄м звоцао2 | бу̏де̄ш звоцао2 | бу̏де̄ звоцао2 | бу̏де̄мо звоцали2 | бу̏де̄те звоцали2 | бу̏дӯ звоцали2 | |
Past | Perfect | звоцао сам2 | звоцао си2 | звоцао је2 | звоцали смо2 | звоцали сте2 | звоцали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам звоцао2 | би̏о си звоцао2 | би̏о је звоцао2 | би́ли смо звоцали2 | би́ли сте звоцали2 | би́ли су звоцали2 | |
Imperfect | звоцах | звоцаше | звоцаше | звоцасмо | звоцасте | звоцаху | |
Conditional I | звоцао бих2 | звоцао би2 | звоцао би2 | звоцали бисмо2 | звоцали бисте2 | звоцали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих звоцао2 | би̏о би звоцао2 | би̏о би звоцао2 | би́ли бисмо звоцали2 | би́ли бисте звоцали2 | би́ли би звоцали2 | |
Imperative | — | звоцај | — | звоцајмо | звоцајте | — | |
Active past participle | звоцао m / звоцала f / звоцало n | звоцали m / звоцале f / звоцала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|