звучник • (zvučnik) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | звучник (zvučnik) | звучници (zvučnici) |
definite unspecified | звучникот (zvučnikot) | звучниците (zvučnicite) |
definite proximal | звучников (zvučnikov) | звучнициве (zvučnicive) |
definite distal | звучникон (zvučnikon) | звучницине (zvučnicine) |
vocative | звучнику (zvučniku) | звучници (zvučnici) |
count form | — | звучника (zvučnika) |
зву̑чнӣк m (Latin spelling zvȗčnīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | звучник | звучници |
genitive | звучника | звучника |
dative | звучнику | звучницима |
accusative | звучник | звучнике |
vocative | звучниче | звучници |
locative | звучнику | звучницима |
instrumental | звучником | звучницима |