избити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word избити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word избити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say избити in singular and plural. Everything you need to know about the word избити you have here. The definition of the word избити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofизбити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.
See also: избꙑти

Old Church Slavonic

Etymology

из- (iz-) +‎ бити (biti)

Verb

избити • (izbiti) pf

  1. to kill
    • Excerpt from the Story of Boris and Gleb, line 14:
      Избиша же и отрокы многы.
      Izbiša že i otroky mnogy.
      And they also killed many servants.
    • lines 157-159 from the Primary Chronicle:
      старѣишинꙑ же града изънима, и прочаꙗ люди ѡвꙑхъ изби.
      starěišiny že grada izŭnima, i pročaja ljudi ovyxŭ izbi.
      She captured the leaders of the city, the remaining people among them she killed.

Conjugation

Serbo-Croatian

Etymology

From из- +‎ бити.

Pronunciation

  • IPA(key): /ǐzbiti/
  • Hyphenation: из‧би‧ти

Verb

ѝзбити pf (Latin spelling ìzbiti)

  1. (transitive) to knock out
  2. (transitive) to beat, trash
  3. (intransitive) to break out, emerge (fire, disease, war etc.)
  4. (intransitive) to sprout

Conjugation

Conjugation of избити
Infinitive: избити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: ѝзбӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present избијем избијеш избије избијемо избијете избију
Future Future I избит ћу1
избићу 		избит ћеш1
избићеш 		избит ће1
избиће 		избит ћемо1
избићемо 		избит ћете1
избићете 		избит ће1
избиће
Future II бу̏де̄м избио2 бу̏де̄ш избио2 бу̏де̄ избио2 бу̏де̄мо избили2 бу̏де̄те избили2 бу̏дӯ избили2
Past Perfect избио сам2 избио си2 избио је2 избили смо2 избили сте2 избили су2
Pluperfect3 би̏о сам избио2 би̏о си избио2 би̏о је избио2 би́ли смо избили2 би́ли сте избили2 би́ли су избили2
Aorist избих изби изби избисмо избисте избише
Conditional I избио бих2 избио би2 избио би2 избили бисмо2 избили бисте2 избили би2
Conditional II4 би̏о бих избио2 би̏о би избио2 би̏о би избио2 би́ли бисмо избили2 би́ли бисте избили2 би́ли би избили2
Imperative — избиј — избијмо избијте —
Active past participle избио m / избила f / избило n избили m / избиле f / избила n
Passive past participle избијен m / избијена f / избијено n избијени m / избијене f / избијена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia