изба́ (izbá) + -у́шка (-úška)
избу́шка • (izbúška) f inan (genitive избу́шки, nominative plural избу́шки, genitive plural избу́шек, relational adjective избу́шечный)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | избу́шка izbúška |
избу́шки izbúški |
| genitive | избу́шки izbúški |
избу́шек izbúšek |
| dative | избу́шке izbúške |
избу́шкам izbúškam |
| accusative | избу́шку izbúšku |
избу́шки izbúški |
| instrumental | избу́шкой, избу́шкою izbúškoj, izbúškoju |
избу́шками izbúškami |
| prepositional | избу́шке izbúške |
избу́шках izbúškax |
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | избу́шка izbúška |
избу́шки izbúški |
| genitive | избу́шки izbúški |
избу́шекъ izbúšek |
| dative | избу́шкѣ izbúškě |
избу́шкамъ izbúškam |
| accusative | избу́шку izbúšku |
избу́шки izbúški |
| instrumental | избу́шкой, избу́шкою izbúškoj, izbúškoju |
избу́шками izbúškami |
| prepositional | избу́шкѣ izbúškě |
избу́шкахъ izbúškax |