изве́дать • (izvédatʹ) pf (imperfective изве́дывать)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | изве́дать izvédatʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | изве́давший izvédavšij |
| passive | — | изве́данный izvédannyj |
| adverbial | — | изве́дав izvédav, изве́давши izvédavši |
| present tense | future tense | |
| 1st singular (я) | — | изве́даю izvédaju |
| 2nd singular (ты) | — | изве́даешь izvédaješʹ |
| 3rd singular (он/она́/оно́) | — | изве́дает izvédajet |
| 1st plural (мы) | — | изве́даем izvédajem |
| 2nd plural (вы) | — | изве́даете izvédajete |
| 3rd plural (они́) | — | изве́дают izvédajut |
| imperative | singular | plural |
| изве́дай izvédaj |
изве́дайте izvédajte | |
| past tense | singular | plural (мы/вы/они́) |
| masculine (я/ты/он) | изве́дал izvédal |
изве́дали izvédali |
| feminine (я/ты/она́) | изве́дала izvédala | |
| neuter (оно́) | изве́дало izvédalo | |