изгна́вший • (izgnávšij)
masculine | neuter | feminine | plural | ||
---|---|---|---|---|---|
nominative | изгна́вший izgnávšij |
изгна́вшее izgnávšeje |
изгна́вшая izgnávšaja |
изгна́вшие izgnávšije | |
genitive | изгна́вшего izgnávševo |
изгна́вшей izgnávšej |
изгна́вших izgnávšix | ||
dative | изгна́вшему izgnávšemu |
изгна́вшей izgnávšej |
изгна́вшим izgnávšim | ||
accusative | animate | изгна́вшего izgnávševo |
изгна́вшее izgnávšeje |
изгна́вшую izgnávšuju |
изгна́вших izgnávšix |
inanimate | изгна́вший izgnávšij |
изгна́вшие izgnávšije | |||
instrumental | изгна́вшим izgnávšim |
изгна́вшей, изгна́вшею izgnávšej, izgnávšeju |
изгна́вшими izgnávšimi | ||
prepositional | изгна́вшем izgnávšem |
изгна́вшей izgnávšej |
изгна́вших izgnávšix |