изгоня́вший • (izgonjávšij)
masculine | neuter | feminine | plural | ||
---|---|---|---|---|---|
nominative | изгоня́вший izgonjávšij |
изгоня́вшее izgonjávšeje |
изгоня́вшая izgonjávšaja |
изгоня́вшие izgonjávšije | |
genitive | изгоня́вшего izgonjávševo |
изгоня́вшей izgonjávšej |
изгоня́вших izgonjávšix | ||
dative | изгоня́вшему izgonjávšemu |
изгоня́вшей izgonjávšej |
изгоня́вшим izgonjávšim | ||
accusative | animate | изгоня́вшего izgonjávševo |
изгоня́вшее izgonjávšeje |
изгоня́вшую izgonjávšuju |
изгоня́вших izgonjávšix |
inanimate | изгоня́вший izgonjávšij |
изгоня́вшие izgonjávšije | |||
instrumental | изгоня́вшим izgonjávšim |
изгоня́вшей, изгоня́вшею izgonjávšej, izgonjávšeju |
изгоня́вшими izgonjávšimi | ||
prepositional | изгоня́вшем izgonjávšem |
изгоня́вшей izgonjávšej |
изгоня́вших izgonjávšix |